Serbian National Dance ♡

уторак, 1. април 2014.

понедељак, 3. март 2014.

Термин фолклор настао је средином ХIХ века спајањем две енглеске речи: folk (народ) i lore (знање, мудрост) и брзо се проширио по читавом свету. Његову употребу предложио је Вилијам Џон Томс (енг. William John Thoms; у часопису Atheaneum 22.08.1846. год.). Термином фолклор означава се: скуп појава у народној духовној култури (обичаји, веровања, знања, усмена традиција, све врсте народне уметности), као и стваралачки ток у народној уметности (непрекидан и веома жив процес и преживели остаци схватања и погледа на свет из разних периода прошлости, местимично још жива пракса која постепено нестаје, мења се или прилагођава новим условима живота). "Фолклор је истовремено историјска категорија, фактичко стање и стваралачки процес. Зато га је погрешно називати живом старином, пошто се на тај начин искључује његова друштвена улога у скоријим раздобљима и у садашњост.

Почетна страна

Опанци

Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом. На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама. Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Опанци су такође народна ношња у Македонији, БиХ, Црној Гори, Хрватској. Србији. Опанци се зове и село у сплитско-далматинској жупанији у Хрватској. Облик опанка је различит у разним деловима Србије. Најчешћи облици су са „кљуном“ или без њега. Кљуном се назива врх предњег дела који је лако повијен на горе, одакле се почиње преплитање опуте. Опанци са „кљуном“ се називају и „Шиљкани“. Најчешће се праве од телеће коже, али се опанци направљени од свињске коже називају “шивењаци“.

У времену после Другог светског рата опанци су израђивани и од старих излизаних гума, тзв. „точкаши“. У новије време фабрике обуће производе савремене опанке одд гуме који могу имати унутра поставу од платна или каиш за закопчавање. У народу ти опанци се називају и „Пироћане“ јер су се производили у Пироту. На пијацама се могу купити и гумени опанци без поставе и без каиша, али они осим имена немају много заједничког са првобитним опанцима који су део народне ношње. Техника израде опанака у Србији је кандидат за Унескову листу нематеријалног наслеђа.

понедељак, 27. јануар 2014.

Народна ношња

Српска народна ношња заузима истакнуто место у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитена, а истиче се и по ликовима и естетским вредностима.

како код мушкараца...

...тако и код жена

Разликује се:

И мушки и женски "спорт"

Фолклор пружа једну од ретких могућности да момци и девојке играју заједно.

влашко коло

или шумадијске игре

Развија тимски дух, осећај за ритмом а и такође пружа шансу да се пропутује са својим КУД-ом кроз свет.

Пуно песме и игара

Културно уметничка друштва су код Срба доста бројна и сматрају се организацијама од националног значаја за очување традиционалних вредности, под покровитељством су државних, регионалних и општинских институција. Културно уметничка друштва на располагању често имају своје просторије, костиме, финансијска средства за путовања и друге делатности које им обезбеђује оснивач или покровитељ. Приступ учењу народних игара у културно уметничким друштвима је детаљан и обухвата сва кола из наше земље а и шире. Коло се играло уз пратњу музике, а карактеристично је да су свирачипратили коловођу и он је био својеврсни диригент. Постојали су и знаци музици (клецањем колена нпр.) када да успори или убрза. То је давало својеврсну интеракцију између играча и музичара тако да је свако коло играно на други начин. Ово је заједничко настанку неких других плесова, као што је танго.Коло се играло уз певање или уз певање и пратњу музике. Тако су настале песме „поскочице“ веселог и шаљивог садржаја. Неки крајеви су сачували и глуво (немо) коло без пратње музике и песме већ се такт давао наглашеним ударцима стопала о тло. Та кола су сачувана у Крајини (гламочко коло), Херцеговини и Црној Гори.