Термин фолклор

Термин фолклор настао је средином ХIХ века спајањем две енглеске речи: folk (народ) i lore (знање, мудрост) и брзо се проширио по читавом свету. Његову употребу предложио је Вилијам Џон Томс (енг. William John Thoms; у часопису Atheaneum 22.08.1846. год.). Термином фолклор означава се: скуп појава у народној духовној култури (обичаји, веровања, знања, усмена традиција, све врсте народне уметности), као и стваралачки ток у народној уметности (непрекидан и веома жив процес и преживели остаци схватања и погледа на свет из разних периода прошлости, местимично још жива пракса која постепено нестаје, мења се или прилагођава новим условима живота). "Фолклор је истовремено историјска категорија, фактичко стање и стваралачки процес. Зато га је погрешно називати живом старином, пошто се на тај начин искључује његова друштвена улога у скоријим раздобљима и у садашњост.

Почетна страна

Опанци

Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом. На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама. Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Опанци су такође народна ношња у Македонији, БиХ, Црној Гори, Хрватској. Србији. Опанци се зове и село у сплитско-далматинској жупанији у Хрватској. Облик опанка је различит у разним деловима Србије. Најчешћи облици су са „кљуном“ или без њега. Кљуном се назива врх предњег дела који је лако повијен на горе, одакле се почиње преплитање опуте. Опанци са „кљуном“ се називају и „Шиљкани“. Најчешће се праве од телеће коже, али се опанци направљени од свињске коже називају “шивењаци“.

У времену после Другог светског рата опанци су израђивани и од старих излизаних гума, тзв. „точкаши“. У новије време фабрике обуће производе савремене опанке одд гуме који могу имати унутра поставу од платна или каиш за закопчавање. У народу ти опанци се називају и „Пироћане“ јер су се производили у Пироту. На пијацама се могу купити и гумени опанци без поставе и без каиша, али они осим имена немају много заједничког са првобитним опанцима који су део народне ношње. Техника израде опанака у Србији је кандидат за Унескову листу нематеријалног наслеђа.